Krivo ime

Nemam pojma zašto sam počeo pisati ovaj blog. Mislio sam pisati o mojim svakodnevnim razmišljanjima, o mom životu, onako iskreno, bez dlake na jeziku. I sada vidim da sam totalno fulao naziv bloga. Nije da nisam iskren, ali zapravo tu ima vrlo malo mog života, vrlo malo osobnog. Često se radi o temama o kojima sam negdje nešto pročitao ili čuo, pa me to potaklo da i ja napišem neko svoje mišljenje. Pišući ovaj blog zapravo sam shvatio da mi je život poprilično dosadan. Svaki dan izgleda otprilike isto.

Probudim se, kava, doručak, tuširanje, oblačenje, auto, psovanje kretenskih vozača na putu do posla, zgodan kretenski vozač kojeg bi najradije opalio po njušci, a zatim odmah i popušio njegovu veliku mesnatu kitu s punim dlakavim mudima, posao, kava, posao, ručak, zgodan biznismen za susjednim stolom kojemu se lijepo ocrtava kurac kroz uske hlače od odijela (to sam naravno primjetio tek nakon što se ustao), posao, kava, posao, auto, zgodan frajer u autu do mene koji me još k tome pristojno pustio da se ubacim ispred njega, kolona na onom semaforu lijevo, teretana, zgodan mišičavko na benchu s dlakavim raširenim nogama i sa mnom koji je izbečio oči ne bi li mu vidio nešto ispod kratkih sportskih gača, tuš, mišićava dlakava guzica u svlačionici, auto, parkiralište pred zgradom, zgodan frajer na putu od parkirališta do stana (htio bih se za njim okrenuti, ali me frka da me netko od prolaznika ne skuži), stan, večera što ju je dragi skuhao, ja prigovaram da je preslano (ili premalo slano), on se ljuti i kaže da mi nikad ništa više neće skuhati, televizija, borba tko će zauzeti veći komad kauča, otimanje za daljinski, Internet, krevet, san, seks oko pola četiri ujutro (neki drugi puta o tome malo više), san. Sutra ispočetka.

I što sada da ja tu pišem o mom životu? Zanima vas možda što sam taj dan doručkovao? Ionako svaki dan jedem isto. Zanima vas što gledam na TV-u? Ne gledam TV puno. Zanima vas koliki kurac ima moj partner? To sam siguran da vas zanima. Eto, o tome bih mogao pisati svaki dan. O kurcu mog dragog. Možda bih mu mogao dati i neko ime. Možda Mišonja? To bi ujedno bio i odgovor na prethodno pitanje. Znači ni to vam ne bi bilo zanimljivo.

Nikuda više niti ne izlazim, pa ne mogu pisati niti o burnim događajima zagrebačkih noći. A nekada davno sam bio disco king, da ne kažem queen. Da se sada tamo pojavim ionako bi mi se dečica vjerojatno počela ustajati kao u tramvaju. Eto to mi nedostaje. Malo se razbacati uz vrući house ritam. Da ne bi bilo zabune, to je bilo puno prije Globala. U Globalu nisam nikada bio. Niti imam želje ni razloga ići tamo. Znate što bih volio? Zapaliti na Ibizu i opustiti se tjedan-dva u razvratima pederskih klubova i nudističkih plaža. To ću fakat i napraviti. Moram samo još Mišonju nagovoriti. Njemu nije ni do housea, ni do golih guzica na plaži, ni do Ibize. On je još dosadniji od mene. Svaki lonac nađe poklopac, reklo bi se.

Fakat sam fulao ime bloga.

Trebao sam ga nazvati virtualni-komentari-i-kurčeva-razmišljanja-jednog-dosadnog-pedera-
u-najboljim-godinama-ali-opasno-na-granici-sredovječnosti.blogspot.com.

To bi puno bolje opisalo i mene i ovaj blog. Je, život mi je dosadan. Ali samo gledano sa strane. Meni je sasvim OK. Ponekad bih možda i htio malo više uzbuđenja, ali zadovoljan sam u ovom mom konformističkom ušuškavanju.

Dokle ide – ide.