Jedan od onih dana

16 rujna 2007

Danas je bio jedan od onih dana kada od samog jutra znate da nešto ne štima.

Planirao sam puno toga napraviti, pogotovo što se kućnih poslova tiče. Nadao sam se da ću se rano probuditi, jer tako obično i činim. Zbog toga si nisam niti navio sat. Dosta mi je budilice preko tjedna, ne moram ju i vikendom slušati. Probudio sam se u 11:30h. I odmah pomislio, eto pola dana otišlo u vjetar.

Nekako sam se iskobeljao iz kreveta, i mrzovoljan popio prvu podnevnu kavu, nešto ubacio u usta i krenuo na posao. Planirao sam polako spremiti dio ljetne garderobe i izvaditi nešto jesenske. Sve sam povadio iz ormara i vreća, poslagao po krevetu i došlo mi je da plačem koliko puno stvari imam koje nikada ne nosim i za koje ne znam zašto sam ih u prvom redu uopće kupio. A i inače imamo problema s ormarima i prostorom za odjeću. Napunio sam cijelu jednu putnu torbu stvari koju ću prvom prilikom odnijeti u Caritas. Sve fino, čisto, opeglano, nadam se da će nekome dobro doći. Ali ni to nije bilo dovoljno da rasteretim ormare. I dalje je puno toga previše i dalje većinu tih stvari neću nikada obući. Možda glupo zvuči, ali to me strašno isfrustriralo. Baš sam bio nadrkan.

Gnjavio sam se s tim dobrih tri sata, ako ne i duže, usput malo oprao kupaonicu, tek toliko da malo smetnem s uma tu ogromnu količinu beskorisnih odjevnih predmeta koji su me počeli doslovno gušiti.

Onda je s posla došao moj dragi. Nisam ništa skuhao, on ništa nije donio. Nije nam se dalo ništa naručivati (tj. meni se nije, on je inače zagriženi protivnik pizza i ostalog junk fooda), pa sam ja pojeo nešto što je bilo na dubokom (i što je imalo vrlo čudan okus), a on si je ispekao jaja. Nakon tog jadnog (i možda pokvarenog) ručka navalio sam na usisavanje i brisanje prašine, kao i na sređivanje radne sobe. Pobacao sam punu crnu vreću kojekakvih prašnjavih papira, fascikala, časopisa, novina, računa (našao sam i neke neplaćene račune iz 2006.g.).

Kada sam krenuo staviti veš na pranje, došao je moj dragi do mene i počeo mi soliti pamet, nemoj staviti ovo, stavi ono, daj meni, nemoj ti, ovo će pustiti boju, ono neće, na što je meni prekipilo i demonstrativno sam bacio iz ruku što sam u tom trenu držao i pokupio se iz kupaonice. U meni je kuhalo. Nakon što je on uključio mašinu, došao je do mene u kuhinju i pokušao pričati. Nisam imao volje odgovarati s bilo čim drugim osim “da” ili “ne”, pušeći cigaretu i tupo piljeći u zid.

Takve su naše svađe. Uvijek se posvađamo oko nekih gluposti. I ako se ja prvi naljutim, ubrzo se i on naljuti zato što sam se ja naljutio. Pa se onda zajedničkim snagama ljutimo.

Ostatak večeri je prošao u laganoj tihoj misi. Jednostavno nisam imao volje ni za što. Htio sam mu reći da nisam popizdio zbog njega, nego sam takav cijeli dan, loše volje i nadrkan. Ali nisam. Nije mi se dalo, toliko sam i dalje bio isfrustiran ni sam ne znam čime. Ipak sam krajičkom oka uspio primjetiti da se lagano smijuljio dok je gledao Alo Alo, ali nije htio naglas jer smo mi kao službeno posvađani.

Rano je otišao spavati. A ja se dohvatio knjige (što znači da ćete uskoro opet čitati moja trabunjanja o onome što sam pročitao).

Sutra je novi dan. Nadam se da će biti ljepši.

10 komentara:

Rezzy kaže...

da, znam ovakve svađice samo ja uvijek kažem da sam nadrkan i da me se taj dan bolje da ne dira. :D

A.d. kaže...

Iz iskustva znam da je sex poslije NAJBOLJI ;)

Dakle svadjate se i mirite se ;)

Sretan_zaljubljen kaže...

Nikad mi nece biti jasno ZASTO ljudi, koje vezu ipak iskrena osjecanja, dozvole da dan nakon ovakvih i slicnih situacija zavrsi sa nerazgovaranjem?
Zar je toliko tesko prici jedno drugome? Je li to neka vrsta licnog poraza u odnosu na drugu stranu ako se ne dozvoli da se dan zavrsi tako, suteci?
Ma nije potrebno uopste nista reci. Zajednicki krevet je vec dovoljna osnova da se prevazidje sve. Samo zagrljaj i jedno "laku noc" ili "volim te" ili "najtrivijalniji" poljubac.
Da li zaista imamo u zivotu toliko vremena da ga razbacujemo na situacije koje nas ne cine zadovoljnima?

baky kaže...

odličan, odličan, odličan post. meni je ful super. i Alo alo je zakon!

a @ sretan i zaljubljen - daj ne seri. meni nikad neće biti jasni ljudi kojima nisu jasni drugi ljudi. "ništa ljudsko nije mi strano." shvati to!

Jonasy kaže...

E, baky, baky, ne se svađat. Dobar biti. :-) Uostalom, je li ljudsko također i ne shvaćati druge ljude?

sretan i zaljubljen, u principu je to sve točno i lijepo što si napisao. I naravno da sve to znam, ali ponekad ti jednostavno odgovara postupiti drugačije. Ponekad jednostavno nemaš volje za razgovorom i čišćenjem situacije. Pogotovo kada si s nekim u vezi 10 godina i znaš već raspoznati je li svađa ozbiljna ili nije.
I to je život.
Sutradan je bilo kao da se ništa nije dogodilo. Jednostavno to nismo uopće spominjali. Možda je to trpanje stvari pod tepih, tko će ga znati. Ali ja sam pobornik ne prevelikog analiziranja stvari.

Naše svađe obično i jesu takve, traju otprilike maksimalno 30 minuta dok se netko ne počne ulizivati, tipa "Jesi još ljut? Do kada ćeš biti ljut? Ajde reci, jel se još ljutiš?" i tako u nedogled dok se druga strana ne omekša i ne nasmije. Možda je to djetinjasto, možda to nije "po knjizi", ali to je naš način. Možda dok jednom stvarno ne pukne. Tko će ga znati. Ne tvrdim da je to najbolji način i da sam ja (ili da smo nas dvojica) najpametniji. Daleko od toga.

NShappy kaže...

a zasto mu nisi rekao ''izvini'' ipak na kraju dana? ali iskreno?

Jonasy kaže...

nshappy, pa zato jer je on bio kriv!!! Kakvo pitanje!

:-)

Ne znam ni sam, zato što se on nakon tihe mise ustao, rekao laku noć i brzo otišao u krevet (pa nisam imao vremena), zato jer mi se nije dalo, zato jer sam znao da je to bezrazložna svađica koju ćemo sutra ignorirati (kako je i bilo), zato jer sam tvrdoglav, zato jer se ponekad volim inatiti, zato jer sam se cijeli taj dan tako nadrkano osjećao (stvarno ne pamtim da sam se ikada prije tako osjećao) da jednostavno nisam imao volju za nikakvu komunikaciju. Možda su mi se zvijezde tako posložile.
Bilo pa prošlo.

Uglavnom kada sam pisao taj post, nisam ga uopće pisao zbog te svađe, nego zbog te neke glupe uznemirenosti koja me cijeli dan pratila. Ali vaši komentari su mi ukazali na neke stvari.

Anonimno kaže...

imal si takav dan i to je to; dok ti sve smeta i ono kaj nevoliš i ono kaj voliš.
kao i onakav dan dok te ništ nejde.
da adonis, i meni je fino stvar izgladiti sexom.
varaždinec(26) ;)

Sretan_zaljubljen kaže...

Jonasy, mislim da za razliku od pojedinih klinaca Tebi i ne trebam pokusavati objasniti ono sto sam vec napisao u prvom komentaru, i ne kazem da je napisano apsolutna istina ili ispravno.
Znam samo da je lakse kad dvije osobe naprave zajedno po jedan korak jedno prema drugom nego kada jedna osoba pravi dva...
I sam sam cesto jako tvrdoglav i ne reagujem uvijek kako bi trebao ili zelio. Samo sam se naucio da nekad razmisljam da moze i druga strana biti mozda upravo isti taj dan "nadrkana" ili mozda "sjebana" pa da joj sve treba samo ne da ja "drndam" okolo. Zato i kazem - barem na kraju dana spustiti loptu. Tada sam onda siguran da zaista nece doci jutro kad se zvocanje iz predhodnog dana prenese u novi.

Jonasy kaže...

zaljubljeni, ma dobro sam ja tebe shvatio i rekao sam da se u biti slažem. Ali to je možda za neki idealan svijet, za neke idealne ljude. Treba se truditi, ali dopustiti si i neke krive korake. I znati oprostiti. I slažem se da svađe treba što prije zagladiti, prešutiti nešto (vjeruj, puno sam puta to napravio) i ponekad progutati knedlu.

I što je onda poanta? Sex liječi sve :-).